Disciplina i pisanje
Kaže meni jutros muž: „lako je tebi, ti si disciplinovana.”
I to pokrene lavinu. Ne onu na koju ste verovatno pomislili, njemu sam samo klimnula glavom u maniru, šta ću kad jesam, kao da mi je pohvalio novu haljinu. Lavina je bila više usmerena na pisanje ovog teksta. Krenulo je od teme disciplina u pisanju, disciplina i pisanje i samo se otvorilo u pravcu narednih stavki. Ovo je tema kojom se intezivno bavim, pa je logično zašto sam lako napisala tekst.
6 pravila za disciplinu i pisanje inspirisanih slatkom životnom situacijom
1. Čovek se ne rađa disciplinovan.
Dakle, nema toga neko jeste, neko nije. Radne navike se stvaraju. Moram da priznam da tek sada vidim svrhu u satima i satima sedenja i fokusiranog čitanja nekih knjiga za ispite. I ako ih se dosta i ne sećam, posebno teorijskih tekstova koji su morali biti pročitani, bilo je važno da ih pročitam, zapišem, delove zapamtim. Jasno mi je sada da je to jedna od stvari koja je rodila disciplinu. U tom trenutku za čitanje, a kasnije i za pisanje, ali i za bilo koju drugu vrstu rada.
2. Disciplina znači završiti započeto.
A da bismo završili, moramo da počnemo. Često stvari želimo i maštamo o njima i dugo se pripremamo. Kod pisanja je to onaj deo koji je posvećen idejama i kreiranju istih. Ja sebi dam vreme da istražujem. Ali koliko god zabavno bilo, istraživanje može da bude i opasno jer otvara nove i nove prostore. Daje nove mogućnosti, konstantno ih šireći. Zato je važno početi sa procesom stvaranja, kreiranja, pisanja koja god da je vaša aktivnost u kojoj vam je potrebna disciplina. Važno je u jednom trenutku zaista i raditi, raditi, raditi.
3. Disciplina se stvara svakodnevnim radom.
Vrlo često se kao metafora za ovo koriste mišići i vežbanje, maraton i trčanje. I tačna je to metafora, ali nekako mi je s jedne strane izlizana, a s druge se ne pronalazim skroz u njoj. Na mišiće i tegove se nikada nisam ložila i realno se, bez mišića i tegova u životu može. Na mom stolu su slike oba ultrazvuka iz perioda oko 14 nedelje trudnoće sa mojim ćerkama. To je onaj period kada ti kažu da sve jeste u redu, kada više nema toliko opasnosti. Kada shvatiš da je to to i da je potrebno da sačekaš još samo 6 meseci.
Devet meseci je potrebno da se stvori život, svaki dan po malo, svaki dan raste neki deo tela, razvija se i otpočinje neka funkcija da bi taj savršeni sistem mogao samostalno da funkcioniše. To je metafora. I možete da je razumete iako nemate ili ne želite da imate dete. Jer ste i vi tako nastali i taj osećaj je u vašem telu.
4. Disciplina je tu kada znaš šta želiš.
Iza velikih uspeha stoji još veća želja i zacrtan cilj. I to je ono što stvara disciplinu. Verovatno vam je poznato da većina motivacionih knjiga počinju trenucima sa ivice, kada je život bio ugrožen i kada je pisac knjige spoznao da je potrebno da promeni sve, da je spreman za više, da ima dalje od toga. To je bilo dovoljno za disciplinu. Misao o konačnosti, smrti i našoj svrsi je ona koja prirodno donosi potrebu da stvaramo. Ja volim smrt kao motivatora, strah koji mi zaledi kosti i koji mi uvek da odgovor na pitanje šta je to što želim. Možemo da postavljamo ciljeve, ali cilj sam za sebe možda nas dovede do kraja procesa, a možda i ne. Odgovor na pitanje šta želim u životu i zašto može da nas disciplinuje da krenemo u ostvarivanje toga što otkrijemo kao odgovor.
5. Disciplina ne podrazumeva savršenstvo.
Pomiri se sa tim da ne mora svaki napisan tekst da bude genijalan. Vrlo verovatno svaki napisan i neće biti, ali svaki napisan će te voditi do tog jednog koji će u sebi da sadrži neobjašnjivu magiju. Zato sedite, pogledajte na sat i da kažite sebi ok, pisaću sada sat vremena, neću gledati u telefon, neću dozvoliti da me bilo šta ometa, kada imam neku misao koja će da mi smeta, a sigurno ću je imati, brzo ću je zapisati na papir pored sebe, ostaviti je za kasnije. Ali sasvim, sasvim je moguće da ćete krenuti da pišete i da to neće biti to. Nema veze. Nastavite. Do kraja strane možda krene, a možda to samo ostane jedan prosečan tekst. Sutra je novi dan, prostor za novi tekst. Ako ne budete imali ovaj prosečan od danas, bićete na istom mestu. Ako budete, u mogućnosti ste da napredujete.
6. Disciplina je potrebnija kada ti ne ide – kada ti ide, ide lagano.
Zamislite kada bi ona trudnica sa početka priče pri prvom osećaju mučnine rekla – ne mogu ja ovo, suviše je teško. Vrlo često neće biti ispunjeni svi uslovi za pisanje. To je samo razlog da naučimo kako da pišemo i kreiramo i kada uslovi nisu po našoj meri.
Svi imamo ideju o nivou tišine koji nam je potreban da bismo se koncentrisali. Možda je to potpuno odsustvo bilo kakve smetnje, možda je lagani žamor, možda zvuk klasične ili hard rok muzike. Isto tako imamo ideju mesta na kom bi bilo idealno kreirati. Zamišljamo kuće u kamenu sa pogledom na planinu ili kolibe sa pogledom na more koje će da nas inspirišu da sednemo da radimo. Zamišljamo masivne stolove od drveta ili minimalistički prostor koji nas inspiriše.
Ali često kada imamo sve to, ne ide. Prošle godine sam jednom od polaznika mentorskog programa kada je rekao da ide na more i da će imati vremena da piše, rekla da ponese knjige da bi čitao, jer sasvim sigurno neće pisati. Pisanju nije potrebno mesto koje je inspirativno i prelepo. Pisanje je samo po sebi inspirativno i prelepo i čim se nađe nešto što će da se takmiči sa tom lepotom, kao zalazak sunca, ili odsjaj snežnih planina bićete u iskušenju da se priklonite toj lepoti. Nađite svoju tišinu. Možda je ona i glasna. Možda je i neuredna. Možda i … A možda je i sasvim drugačija od one koju ste izmaštali. Probajte da pišete u uslovima drugačijim od tih. Jer važno je da znate da je u okviru nje vaša lepota pisanja jedina lepa. Prepustite joj se.
Disciplina zahteva vreme ili vreme zahteva disciplinu
Ova rečenica mi je samo bila lepa. Nemam objašenjenje za nju. Ali verujemo da ću je imati u narednim danima u kojima stvaram neke svoje ideje za pisanje. I disciplinovano ih zapisujem.
Ako vi imate priču koja može da stoji iza ovog naslova, pišite mi.