TVOJ MENTOR ZA PISANJE

 

Ja sam Vanja, zato što mi je to ime jednog 30. aprila dala tetka.
Ja sam dramaturg, zato što sam kao dramaturg radila na preko 30 predstava u pozorištima širom zemlje.
Ja sam pisac zato što imam dve objavljene knjige za odrasle, jednu dramu, jednu knjigu  za decu i više izvedenih drama i dramatizacija.
Ja sa preduzetnica, zato što sam kreirala, osnovala i vodim firmu Tačkica za personalizovane knjige za decu koje želim da rastu zajedno sa mnom. Od ideje do realizacije.

Ja sam liderka zato što sam osnovala i vodim organizaciju Više od Knjige.

Ja sam edukator i kouč zato što sam sertifikovana u oblasti koučing psihologije koju koristim u svom radu na mentorisanju knjiga.
Ja sam mama zato što sam svojim telom hranila i rodila Sašu i Simonu,  a sada se trudim da ih vodim ka tome da postanu dve neverovante žene u budućnosti.
Ja sam i žena, jer živim u zajednici sa osobom sa kojom delim ista interesovanja i životne vrednosti, ali najviše upuštanja u avanture koje sami sebi smislimo i kreiramo.
Ja sam i sestra i ćerka i prijateljica i večna učenica i štreberka, jer volim da stalno učim nešto novo, i plesačica, jer volim da plešem i svaki dan sam više od onoga juče, a opet svaki dan izgubim jednu od tih uloga ako mi se tako hoće.
Jer ja sam i mnogo toga što nigde ne piše i mnogo toga što ću tek da postanem.
Zato što da bi nešto bio dovoljno je da to umeš i da zamisliš.
Da o tome dovoljno dugo maštaš i da u to poveruješ.
A danas ovde ispred tebe stajem kao mentorka za pisanje, zbog  znanja i iskustva koje imam, ali najviše zahvaljujući odluci i hrabrosti da se zajedno sa tobom upustim u tvoj proces pisanja. Jer verujem da je svaka priča vredna pisanja. Jer mislim da svako ko želi treba svoju priču i da ispriča. Jer ako postoji bar jedna osoba kojoj će ta priča da bude važna i da joj promeni život, važno je da je napišeš.

Zamislite prizor. Studentkinja književnosti posvećeno svaki dan ustaje u sedam ujutru, tušira se, oblači i odlazi u prostranu i tihu čitaonicu Matice Srpske u Novom Sadu i tamo čita ceo dan. Klasike. Sprema završni ispit iz svetske književnosti. I tako svaki dan. Godinu dana. U pauzama prošeta gradom. Prolazi pored Zmaj Jovine gimnazije i zamišlja sebe kako predaje u njoj. Zamišlja, svaki dan, godinu dana. Dok jednog dana ne stane ispred gimnazije i vidi sebe s pedeset pet godina kako izlazi iz nje, nakon časova. I uplaši se. Usere se od straha. Pita sebe – šta? To je to? Uđeš unutra, ako imaš sreće da dobiješ posao naravno, i s pedeset pet izađeš. Isto mesto tolike godine. Starija ti.

Ta ista studentkinja je to isto leto, koje se pripremala za diplomiranje, predala kratku dramu za prijemni na dramaturgiji na Akademiju umetnosti u Novom Sadu. Početkom septembra je diplomirala. Početkom oktobra krenula sve iz početka.

Sada sam svesna da je ta odluka bila ne samo izbor profesije, već i izbor posla i načina na koji ću da ga radim. Da je to moja sigurnost da volim ono što radim – sve od pisanja obične objave na blogu, kratkog kopija za društvene mreže, do pisanja drama, adaptacija, knjiga za decu i knjiga poput ove.

Zvuči dobro?

 

(Iz Jebe mi se! knjige)

Trenutno moj najveći strah je strah od ove knjige. Da, i prethodne sam se plašila. Vrlo često dok sam pisala prvu knjigu, bila sam paralisana strahom. Sad počinjem pisanje i osećam blagu nelagodnost. Ma, da se ne lažemo, nisam još ni pošteno počela, a već je tu gomila onih šta ako misli.
Šta ako se vama ne dopadne?
Šta ako se urednici ne dopadne?
Šta ako se uplaše naslova? (Jebe mi se je ipak zvalo
na pobunu.)
Šta ako počnu da govore da ova nije dobra kao
prethodna?
Šta ako počnu da je upoređuju?
Šta ako se čak dogodi da je niko i ne kupi, ne pročita, da ostane da skuplja prašinu na policama dok je
i odatle ne izbace?
Šta ako ja uopšte ne uspem da napišem sve ovo? (To što se plašim ne znači da umem da pišem o strahu.)
Mogao bi čovek da pomisli da je očekivano, kada posle prve knjige ili posle nekog super uspeha, dobiješ priliku za dalje, za više, za napredak, da budeš srećan, opušten, da se osećaš moćno i samopouzdano. Ali nije tako! Nakon napisane prve knjige, osećam samo strah od sledeće.

 

(Iz Plašim se! knjige)

 

MISLIŠ DA TI JE POTREBAN MENTOR ZA PISANJE KNJIGE?

 

PIŠI MI!

 

kontaktiraj me

Misliš da ti je potreban mentor?

Piši mi