Kako pronaći inspiraciju za pisanje?
Jedno od čestih pitanja koje dobijam jeste kako pronaći inspiraciju za pisanje, posebno ako je potrebno redovno kreirati sadržaj ili se svakodevno posvećivati pisanju kraćih formi. U mom slučaju je to pisanje njuzletera jednom nedeljno.
Postoje dva načina na koja počinjem pisanje kraće forme, bilo da je u pitanju blog, njuzleter ili poručen tekst.
Prvi način je kada znam koja mi je tema, imam plan i trudim se da ga pratim i da budem redovna. Tada pišem i po nekoliko dana, jer me povuče tema i posvećena sam joj potpuno.
Drugi način je kada nemam pojma o čemu želim da pišem, odugovlačim, često do poslednjeg trenutka kada sednem i osmislim tekst i napišem ga u dahu.
Razmišljanje o ovome na koji način pišem me je potaklo da se posvetim upravo toj temi kako je sve moguće započeti pisanje, kako pronaći inspiraciju za pisanje i šta kada nema inspiracije.
Pre nego što zakoračimo u temu, moram da kažem da je uvek najlakše reći – nemam danas inspiraciju, ali to nije ono što želim da vam prenesem kao poruku – da odustanete kad god ne ide. Posebno zato što znam da na kraju kada ipak sednem i krenem sa pisanjem, to je ono što mi stvara zadovoljstvo.
Zato pišem u svim okolnostima i situacijama i kada sam pronašla i kada nisam pronašla inspiraciju za pisanje. I zato sa vama delim ovu korisnu temu o tome šta da radite kada ne ide. Kako da dođete do svoje teme za pisanje i na kraju gotovog teksta.
Šta da radiš kada ti pisanje ne ide?
Hajde da zamislite situaciju u kojoj sedite. Imate nameru da napišete tekst, ma koja da je njegova namena. Imate između pola sata i sat vremena. I nemate pojma o čemu da pišete. Šta možete da uradite kada se nađete u sličnoj situaciji?
1.Rešenje – Reciklaža starog sadržaja
Ili kako ja volim da kažem uvek u frižideru ima nešto bar za skromnu večeru. Moj kompjuter je pun raznih tekstova – dnevničkih zapisa, razrade projekata, započetih priča, nabacanih ideja, seta pitanja, gotovih tekstova.
Ni jedan tekst ne bacam jer se često ispostavi da mi je za nešto koristan. Uostalom, toliko sam puta reciklirala neki već napisan tekst tako što sam uzimala deo i stavljala ga u drugi kontekst, onaj koji ima veze sa onim što u tom trenutku pišem. I na taj način lako rešavala situaciju. A ostajala posvećena i redovna.
2.Rešenje – aktuelne teme
Uvek se bavimo određenim temama u datom periodu. Te teme su nam bliske, imamo dovoljno informacija o njima, moguće je da smo ih i istraživali i verovatno nam je upuštanje u ove teme kroz tekstove lako i njih zato napišemo brže.
I te naše aktuelne teme su odličan način da odatle krenemo s pisanjem, jer smo pola posla već odradili – znamo o čemu pišemo, istražili smo delom temu i imamo verovatno i širu sliku koja nam je potrebna. Moj savet je da vam upravo ovaj ugao bude najčešći kada pišete, zato što će biti spoj autentičnosti i znanja – što je često najpotrebnije kod pisanja.
3.Rešenje – pisanje iz emocije
Postoji vežba koju volim da zadam, a zove se pisanje iz emocije. Ona traži od polaznika da se vrate u situaciju i pokušaju u potpunosti da se vrate u to kako su se u toj situaciji osećali i da krenu da pišu iz tog osećanja.
Ova vežba naravno može da se primeni na bilo koju vrstu pisanja, na njuzleter, mreže, pisanje priča ili knjige. Mi u stvari i ne pišemo bez emocija, samo što ima slučajeva kada ne krećemo od njih. Ali kada krenemo od njih, sasvim je sigurno da će se priča jako brzo otvoriti i da ćemo napisati bar nešto. Pokušajte, čak i da samo želite da se posvetitie pisanju dnevnika, videćete koliko je uzbudljivo.
4.Rešenje – ovde i sada
Može da se učini da je ovo slično kao pisanje iz emocije, ali nije, jer kreće iz situacije u kojoj se nalazite. Ono što je sigurno u vezi sa ovim jeste da vrlo lako i brzo uvlači vašeg čitaoca u priču. Ali ne ako baš svaki put tako počinjete priču.
Kada krećete iz sitaucije u kojoj se nalazite važno je da imate u svesti širi kontekst i svoju temu, mada nju uvek treba da imate u svesti. Da zamislite kako bi mogla da se oseća osoba koja vaš tekst čita, gde se ona u ovom trenutku nalazi, da je pozovete da promisli baš o toj situaciji.
Što se tiče ovog načina volim ga zato što može da vas navede i da zastanete i da se zapitate gde ste trenutno, šta vidite, kako biste o tome što vidite mogli da pišete?
I eto je tema i priča. I pisanje krene.
Za sve one koji osećaju da su na raskršću kreativnosti, a inspiracija kao da je uzela pauzu, program „Pišem“ predstavlja priliku da ponovo pronađete svoj pisani glas i oslobodite kreativnost koja vrvi u vama.
Pridružite se zajednici istomišljenika i dozvolite sebi da kroz strukturirane vežbe, uz podršku i smernice, transformišete svoje ideje u snažne tekstove koji će odjeknuti među čitaocima. Ne dozvolite da trenutni zastoj obeshrabri vašu strast prema pisanju. Prijavite se danas na program „Pišem“ i započnite putovanje koje će obogatiti vašu autorsku perspektivu i otključati vrata neistraženih priča koje čekaju da budu ispričane. Vaša sledeća velika priča počinje ovde.