KO SAM JA?

 

 

 

Sve što govorimo o sebi je priča koju će ljudi tako i da zapamte.

 

Ako istaknemo slabost, bićemo slaba osoba.
Ako istaknemo znanje, bićemo pametni.
Ako istaknemo lepotu, bićemo osoba koja brine o sebi.

 

 

Zato je važno da znamo koje priče o sebi pričamo. 

KO SAM JA?

Sve što govorimo o sebi je priča koju će ljudi tako i da zapamte.

 

Ako istaknemo slabost, bićemo slaba osoba.
Ako istaknemo znanje, bićemo pametni.
Ako istaknemo lepotu, bićemo osoba koja brine o sebi.

 

Zato je važno da znamo koje priče o sebi pričamo.
Priča I - rođendan

Priča I - rođendan

Pre 36 godina carski rez nije mogao da se poruči kao povrće na pijaci. Na njega se išlo zato što nije bilo drugog izbora.</p> <p>Iako je 1. maj zvučao kao zanimljiviji datum, onako praznični ipak je odlučeno da to bude dan ranije, 30. aprila, jer je sigurnije, svi su tu, ako nešto krene kako ne treba (a to šta sve može da krene kako ne treba je druga priča.)

Rođendan

 

 

Pre 36 godina carski rez nije mogao da se poruči kao povrće na pijaci. Na njega se išlo zato što nije bilo drugog izbora.

Iako je 1. maj zvučao kao zanimljiviji datum, onako praznični ipak je odlučeno da to bude dan ranije, 30. aprila, jer je sigurnije, svi su tu, ako nešto krene kako ne treba (a to šta sve može da krene kako ne treba je druga priča.) 

Taj trenutak kada dođemo na svet, način na koji se to desi, emocije s kojima nas dočekaju je magija koja kreira naš put kasnije. I ta magija kreira priču o našem rođenju, onu u koju se veruje i koja se prepričava.

Mama je plakala od sreće dok se budila iz anestezije, tata se smejao izjavama biće sledeći dečak, jer dečaka i nije želeo, a tetka je stidljivo pitala da li može ona da mi da ime, po dečaku Vanji iz ruske bajke koju je čitala i volela.

I mnogo njih je bilo istinski srećno i radovali su se što sam zdrava i što sam živa i što dišem, jer jednom detetu pre mene to nije pošlo za rukom i sad sam ja nosila tu duplu radost.

Možda priča ima još neke delove, možda neki od ovih i nisu tačni, kako god, ja sam odabrala da ovo bude priča o mom početku i da me ona odredi onoliko koliko nas rođenje određuje.

 

I verujem da upravo zbog te priče, ja svakodnevno verujem u magiju postojanja i živim je.

Škola

 

 

Zamislite prizor. Studentkinja književnosti posvećeno svaki dan ustaje u sedam ujutru, tušira se, oblači i odlazi u prostranu i tihu čitaonicu Matice Srpske u Novom Sadu i tamo čita ceo dan. Klasike. Sprema završni ispit iz svetske književnosti. I tako svaki dan. Godinu dana. U pauzama prošeta gradom. Prolazi pored Zmaj Jovine gimnazije i zamišlja sebe kako predaje u njoj. Zamišlja, svaki dan, godinu dana. Dok jednog dana ne stane ispred gimnazije i vidi sebe s pedeset pet godina kako izlazi iz nje, nakon časova. I uplaši se. Usere se od straha. Pita sebe – šta? To je to? Uđeš unutra, ako imaš sreće da dobiješ posao naravno, i s pedeset pet izađeš. Isto mesto tolike godine. Starija ti. 

 

Ta ista studentkinja je to isto leto, koje se pripremala za diplomiranje, predala kratku dramu za prijemni na dramaturgiji na Akademiju umetnosti u Novom Sadu. Početkom septembra je diplomirala. Početkom oktobra krenula sve iz početka. 

 

Sada sam svesna da je ta odluka bila ne samo izbor profesije, već i izbor posla i načina na koji ću da ga radim. Da je to moja sigurnost da volim ono što radim – sve od pisanja obične objave na blogu, kratkog kopija za društvene mreže, do pisanja drama, adaptacija, knjiga za decu i knjiga za odrasle. 

Zahvaljujući toj odluci sada mogu da govorim o pisanju, kreiranju koncepata, pronalaženju ideja, ali i o nesigurnostima i o načinu kako se kroz pisanje prevazilaze.

 

 

ŽELIŠ DA NAUČIŠ DA PIŠEŠ?

 

PRIJAVI SE NA RADIONICU PISANJA!

 

prijavi se

Posao

 

 

O pisanju sam naučila mnogo, a ono najvažnije da pisanje kao i sve može da se nauči. I kada se nauči, onda je moguće to znanje koristiti u različitim oblicima i formama. Tako ja pišem knjige, drame, instagram objave, blog postove, scenarije, slogane i sve što se pisati može. 

I volim ono što radim!

Naučila sam i da je nešto nemoguće samo dok se ne dogodi! 

A dogodiće se tako što ćeš sebi da kreiraš priliku za posao ili da kreiraš svoj posao. Ja sam svoj kreirala po svojoj meri i želji, radeći kao kopirajter i kreator sadržaja, stvarajući predstave, pišući scenarije, knjige, blog postove, tekstove, objave za društvene mreže. 

 

Zvuči dobro? I jeste, iako je tu i druga strana medalje. Nemam stalna primanja, privatno socijalno osiguranje, beneficije poput trinaeste, četrnaeste ili koje već plate, mogućnost da podignem kredit, bonuse i nagrade, poklone i mito. Šetam od predstave do predstave, od knjige do knjige, od projekta do projekta, ne znajući nekada šta će od toga da bude aktuelno za šest meseci ili godinu dana. To znači da nekada radim tri, četiri ili pet poslova istovremeno, a nekada samo jedan ili nijedan. I da jako dobro moram da organizujem svoje vreme. I da jako dobro moram da znam šta radim. 

 

A šta imam? Imam slobodu da sama kreiram svoj dan. Da odlučujem kada ću da počnem da radim, a kada da prekinem, da radim od kuće, iz kafića, iz haba, iz bakine kuće na selu, na moru, na bilo kom mestu gde se zadesim, pod uslovom da ima dobar internet. Mogu da radim dva sata ili dvanaest sati. Često radim vikendom, baš onda kada su svi napolju i kada je najveća gužva, a šetam gradom ponedeljkom ili utorkom, sednem negde na kafu, pročitam knjigu, prošetam, bez cilja. 

 

I zato znam kako se osećaš, dok pokušavaš da stigneš do svog cilja, da ostvariš svoje želje, a nekad imaš utisak kao da stvari ne idu po planu. 

 

Ja mogu da ti pomognem da zajedno kreiramo koncept za ono što želiš da radiš. Da dođeš do ideja, inspiracije i načina na koji ćeš da ih koristiš. I da kreiraš sadržaj koji će da priča baš onu priču o tebi, tvojoj strasti i poslu kojim se baviš. Ako pišeš mogu da ti pomognem u trenucima kada ne znaš gde i kako. Ako želiš da pišeš da te naučim kako da uspostaviš sistem, strukturu i koncept pri pisanju. 

 

 

MISLIŠ DA TI JE POTREBAN MENTOR?

 

PIŠI MI!

 

kontaktiraj me

Misliš da ti je potreban mentor?

Piši mi

Top